NEKE TENDENCIJE U PROIZVODNJI, PRERADI I PROMETU KAJSIJA U SVETU

A. Mišev
Proizvesti dovoljno voca za ishranu stalno rastuceg stanovništva u svetu predstavlja u današnjoj etapi jedan od znacajnih zadataka. U tom pravcu su usmereni napori vecine zemalja sa ciljem smanjenja gladi i poboljšanja zdravlja i zivotnog standarda Ijudi. Uloga voca u ishrani stanovništva proizlazi iz njegove hranljive vrednosti, kolicine i sastava hranljivih materija, makro i mikroelemenata i vitamina koje ono sadrzi, a koji su neophodni za normalno odrzavanje funkcija covecjeg organizma, i od njegove zdravstvenoterapeutske vrednost, bilo kao preventive ili kurative, s terapeutskim ili dijetetskim delovanjem. Sva ova saznanja nutricistickih, medicinskih i drugih nauka uvrstili su voce u grupu neophodnih prehrambenih artikala i uticali su, pokraj ostalog, i na povecanje njegove potrošnje.

Postojan privredni porast i povecanje licnih dohodaka u mnogim zemljama, kao i visoki koeficijenat elasticnosti potrošnje voca u zavisnosti od licnih dohodaka ukazuju na tendencije povecanja njegove potrošnje koje treba ocekivati i u narednom periodu skoro u svim zemljama sveta. Što je još znacajnije, ove tendencije ukazuju i na kvalitetne izmene koje nastaju u ovoj potrošnji povecanjem ucešca kvalitetnijih vocnih vrsta i njihovih preradevina, kao i njihovom potrošnjom u toku cele godine. Sve ovo upucuje na zakljucak o potrebi brzeg povecanja proizvodnje voca, kako be se zadovoljila povecana tranznja.

Postojanjem veceg broja vrsta i sorta voca s razlicitim biološkim karakteristikama stvara se izvestan kontinuitet sazrevanja, smanjujuci time i sezonost potrošnje voca. Tome je pogodovao i razvoj saobracajnih i transportnih sredstava, te brz i kvalitetan prenos ovih, inace, neznih i lako kvarljivih plodova, kao i izgradena rashladma mreza i razvijena technologija za cuvanje voca u svezem stanju.

U sklopu postojecih vocnih vrsta odredeno mesto i ulogu ima i kajsija. Ona svojim specificnostima i biološkim zahtevina zauzima znacajno mesto u odredenom prostoru juznog, odnosno severnog, umerenog pojasa zemljine kugle.

Ucešce kajsija u ukupnoj proizvodnji voca u svetu (ukljucujuci sve vocne vrste — kontinentalne i suptropske) iznosi 1,1% — 1965. godine,a samo u kontinentalnim vrstama 2,5%. Ovo ucešce je po kontinentima veoma razlicito — s najvecim procentom u Australiji — 4,1%, zatim u Evropi i-Africi sa

Mišev, A. (1968). NEKE TENDENCIJE U PROIZVODNJI, PRERADI I PROMETU KAJSIJA U SVETU. Acta Hortic. 11, 3-22
DOI: 10.17660/ActaHortic.1968.11.1
https://doi.org/10.17660/ActaHortic.1968.11.1

Acta Horticulturae