PRILOG POZNAVANJU UTICAJA PROLECNIH NISKIH TEMPERATURA NA PREVREMENO ODUMIRANJE KAJSIJA (APOPLEKSIJA)

Mnoga proucavanja pokazala su da je otpornost pojedinih vocnih vrsta prema niskim temperaturama uslovljena specificnim unutarnjim fiziološkim i biohemijskim promenama u toku perioda mirovanja koje prvenstveno zavise od nasledne osnove formirane u toku filogenetskog razvoja vrste.

Nasledna osnova kajsije, formirana u uslovima ciste kontinentalne klime, daje ozbiljan povod za pretpostavku da kajsija genetski nije prilagodena za prelazna klimatska podrucja s manjim ili vecim kolebanjem maksimalnih i minimalnih temperatura u rano prolece i da bi oštecenja tkiva kajsije od niskih temperatura mogla biti jedan od vaznijih uzroka brzom odumiranju mladih stabala.

Sa takvom pretpostavkom poceta su proucavanja ovog problema 1952. godine u proizvodnom rejonu kajsije u okolini Beograda, a prvo saopštenje o ovakvim indicijama je publikovano 1953. godine.

Proucavanja u tom smislu su još u toku, ali se iz dosadašnjih zapazanja mogu izvuci neka koja mogu biti od koristi za širu praksu. Prema tome, sva izlaganja u ovom referatu, kao i eventualni zakljucci, bice namenjeni prakticnom korišcenju, te i ovo saopštenje treba tako i tretirati.